Zašto su nam konferencije važne?

Predrasude su najčešće posledica sklonosti generalizaciji i navike da se svet posmatra kroz samo dve boje – ili crnu ili belu. Na ove dve boje su osuđene i konferencije. One još uvek nisu u potpunosti lišene predrasuda, uprkos uspešnoj organizaciji brojnih regionalnih razmena znanja. Najčešća dilema je zašto putovati XY kilometara da bi se prisustvovalo na nekoj konferenciji, zašto plaćati kotizaciju, zašto uzimati slobodne dane kada sve što se tamo može čuti je već dostupno na Internetu?

Konferencije su mesta za prikupljanje pokretačke energije koju nesebično dele predavači. Čovek koji je uspeo da realizuje svoje ideje najlepše na svetu motiviše. Zbog toga su konferencije mesta podrške svim našim idejama koje zbog unutrašnjih strahova nismo izgovorili naglas. I ovaj blog je, između ostalog, nastao kao rezultat prikupljene energije sa jedne konferencije. 

Svaka struka se trudi da očuva svoj ugled i ne dozvoli pojedincima „amaterima“ da je urušavaju. Neretko smo svedoci kako zbog raznih „profesionalaca“ iz našeg okruženja ljudi i o nama unapred imaju mišljenje bez pokrića. Posebno podložna predrasudama je PR struka. Za to su najviše zaslužni novopečeni PR-ovi koji misle da su Odnosi s javonošću slikanje pred kamerama i obilazak gradskih dešavanja. Kako zbog ovakvih neznalica iz PR-a tako i zbog „prodavača magle“ iz drugih oblasti važno je organizovati konferencije,  jer su one mesto gde se promovišu pravi profesionalci, globalni trendovi i primeri dobre prakse iz struke. Posebno je važno to što se kroz dijalog dolazi do novih zaključaka važnih za dalje bavljenje profesijom i održanje konherentnosti struke.

Često imamo utisak da smo sve savladali i da svoj posao ili određenu materiju držimo u malom prstu. Posle svake nove konferencije shvatim da sam veliki broj informacija zaista znala, ali se uvek vratim sa 5% novog znanja.  Zrno po zrno pogača, 5% znanja po 5% profesionalac.

Ne treba ignorisati i činjenicu da su konferencije mesto susreta. Mnogi donosioci odluka , važni za našu buduću karijeru,  su na jedno rukovanje udaljeni od prilike za razgovor uz kafu. Prezauzeti i prilično nedostupni profesionalci iz struke upravo na konferencijama mogu za vas izdvojiti „5 biti ili ne biti minuta“. 

Ja po svojih 5% znanja idem i do Crne Gore, na Spark.me konferenciju koja se održava 31. maja i 1. juna u Budvi. Ukoliko ste se prepoznali u ovom tekstu ili ste jedan od 5 tipova ovih ljudi, vidimo se dole ili na nekom drugom susretu znanja.

Podelite tekst prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *