UZROCI I POSLEDICE GLOBALIZACIJE MEDIJA

1

 

Mediji su poslednjih desetak godina poprimili globalni karakter. Koncentracija i monopolizacije medijskih kuća uz stvaranje transnacionalnih medijskih imperija dovodi u pitanje nezavisnost medija.

 

Uzroci globalizacije medija

  Pored transnacionalnih medijskih kompanija, koje su najčešće spominjani uzrok globalizacije medija, ubrajaju se još: ekonomski interes, razvoj informatičko-telekomunikacijske tehnologije, novinske agencije, liberalizacija radiodifuzne zakonske regulative, deregulacija medija i koncentracija medija.

Ekonomski interes – Globalizacija medija zasnovana je prevashodno na ekonomskom interesu, koji je osnova poslovanja industrije masovnih medija.

Razvoj informacione tehnologije omogućio je medijima da trenutno informišu građane, nezavisno od mesta gde se nalaze na zemaljskoj kugli, ali je u mnogome doprineo globalizaciji tih istih medija.

Novinske agencije - funkcionišu kao skup relativno samostalnih delova  na globalnom, nacionalnom, regionalnom nivou, koji razmenjuje, kupuje i prodaje informacije na globalnom tržištu informacija.

Transnacionalne medijske kompanije - glavni su promoteri medijske globalizacije diktirajući medijske sadržaje građanima „globalnog sela”.

Liberalizacija i deregulacija medija – dovela je u medijskom sektoru do niza ukrupnjavanja i kupoprodaja, što je dovelo do stvaranja nekoliko velikih medijskih imperija širom sveta i gurnulo lokalno tržište u ruke malog broja medijskih firmi.

Koncentracija medija – Medijske globalne mega kompanije, ili medijska carstava, uključuju gotovo sve oblike medijskih aktivnosti: radio, televiziju, film, muziku, dnevnu štampu, magazine i nedeljne časopise i knjige.

Posledice globalizacije medija

 Posledice globalizacije mogu biti pozitivne (pritisak globalnih medija na medije pod državnom kontrolom, širenje popularne kulture do najudaljenijih krajeva sveta, prenošenje individualizma, učenje na daljinu itd.)  i negativne:  komercijalizacija medija, uticaj na kulturne i tradicionalne vrednosti, uticaj na sadržaj medija, politizacija komercijalnih medija i  milioneri koje nije moguće kontrolisati.

Komercijalizacija medija – komercijalizacija podrazumeva finansiranje medija od prodaje reklama. Zato sadržaji koji ne stvaraju dobit ne nalaze mesto u programu, što je u suprotnosti sa dobrim informisanjem građana pa samim tim i boljim funkcionisanjem demokratskog poretka.

Uticaj na kulturne i tradicionalne vrednosti - neki autori globalizaciju predstavljaju kao oblik „kulturnog imperijalizma”, stoga za globalne medije možemo reći da predstavljaju sredstvo za nametanje zapadnih vrednosti, stila i pogleda na svet čije širenje guši indiviualne nacionalne kulture.

Uticaj na sadržaj medija – Programski sadržaj komercijalnih medija se unificira lišavanjem prvo obrazovnih sadržaja, potom sadržaja elitne i alternativne kulture i eksperimenta, kao i sadržaja namenjenih manjinskim zajednicama i marginalnizovanim grupama.

Politizacija komercijalnih medija – Danas je sve više aktuelna politizacija komercijalnih medija i svojevrsna depolitizacija javnih medijskih servisa, koji se, u trci sa komercijalnim medijima za gledanošću, sve više okreću zabavnim sadržajima zanemarujući informativni program i istraživačko novinarstvo.

Jaz između bogatih i siromašnih – „digitalni rascep” govori o novoj podeli i to na „info-bogate” i „info-siromašne”.

Milioneri koje nije moguće kontrolisati – Jednom od gospodara “globalnog sela”, Murdochu, nije isključivo cilj zarada još para, već  kontrola informacija na globalnom nivou, kako bi indirektno uticao na ekonomska i politička zbivanja u svetu.

       (Odlomak iz master rada „Globalizacija medija i medijski  prostor Srbije“ – Una Zabunov)    

 

Podelite tekst prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

One Response

  1. Sasa Milenic

    Sociologija Talkota Parsonsa izricito definise kulturu kao jedan od sredinskih sistema u kojima se odvija sistem delanja, ali jedini „zaduzen“ za potvrdjivanje pripadnosti i ukupne vrednosne orijentacije drustva. Kulturna funkcija vrednosne legitimizacije potpuno je preneta na medije, njihovu propagandnu funkciju i to onu implicitnu i subliminalnu. Zato je danas vazno razumeti promenjenu drustvenu funkciju medija: oni vise nisu prvenstveno informativno orijentisani vec dominantno vrse legitimacijsku misiju. Vlasnicka struktura medija direktno odredjuje vrednosni koncept koji se legitimizuje. Najvaznije iz ovog majstorski sazetog i operacionalizovanog teksta jeste izvuci pouku o pozeljnim perspektivama razvoja javnih servisa. Oni moraju biti uveliko izvan utakmice! Njihova pluralizacija i programska orijentacija na pozitivne sadrzaje (obrazovanje, nauka, kultura, vaspitanje omladine i ranjivih grupa …) uslov je perspektive civilnog drustva i COVEKA.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *