Traženje posla u Srbiji: analiza domaćih filmova i serija

2

Da veza ili poznanstvo  nisu samo danas najčešći način zapošljavanja u firmama i da je aktuelna ekonomska kriza   zapravo samo izgovor u našoj zemlji potrđuju brojni scenariji iz domaće nam radinosti. Često od roditelja čujem kako je „nekad tamo“ bilo bolje, bilo je posla, svi su se voleli, novac nije bio sve na svetu ali ipak ga je bilo.  Međutim, kada pogledam domaće serije i filmove dvadesetak godina unaza,  shvatim da po mnogim replikama to i nije baš bilo tako skoro. Izgleda da je samo u Srbiji posao tražen i dobijan na isti način,  i da je to nasleđe koje ćemo još ko zna koliko vući za sobom.

Od Vrućeg vetra snimljenog 1979. dodine pa do Srećnih ljudi snimljenih u periodu 1993. -1996. traženje posla se prikazuje uvek isto : po principu znaš me – znam te.

Vruć vetar: On je sin tvog  školskog druga

U petoj epizodi jedne od omiljenih domaćih serija snimljene 1979. godine, Šurdin ujak ( Čkalja) odlazi u firmu u kojoj je radio ,dok nije pao sa skele, na razgovr kod direktora kako bi zaposlio Šurdu ( Ljubiša Samardžić).

Direktor: Zdravo Firga. Šta si hteo?

Ujak: Da mi zaposliš sestrića.

Direktor: A šta ti je taj sestrić?

Ujak:  Tvoj zemljak.

Direktor: Jel mu je to jedina kvalifikacija što mi je zemljak?

Ujak:  On je sin tvog školskog druga Soće

Direktor: Jel taj sin ima neku školu?

Ujak: Ma kud će mator čovek u školu. Žena ga izdržava pa se deprimirao. Obezglavljen. Neće više niko da ga zaposli.

Direktor: Ma neću ni ja. Takav čovek nije potreban našem preduzeću.

Ujak:  Nisi ni ti nama bio potreban pre 15 godina pa smo te zaposlili.

Direktor: Pa drugo sam bio ja.

Ujak: Najveća kvalifikacija ti je bila što si moj zemljak.

Šurda dobija posao u ovoj nesretnoj firmi. Ovo je klasična priča o zapošljavanju po „zemljačkoj osnovi“.

Tesna koža: Pa dobro trebaju li ovoj zemlji pravnici?

Prvi deo čuvene „Tesne kože“ snimljen je davne 1982. godine i prikazuje svakodnevni život jedne prosečne porodice koja trpi posledice poslovnih navika u našoj zemlji. Da se  posao i u tom periodu teško nalazio i da se u tom periodu tražio preko veze uverava nas dijalog Pantića (Nikole Simića), Side ( Ružice Sokić) i Mire ( Danica Maksimović).

Pantić: Šta je, šta je šta cmizdriš?

Mira: Ništa, hoću da pošizim.

Pantić: Da pošiziš? Sido, šta joj je?

Sida: Opet je izvisila! Osmi konkurs za godinu dana!

Pantić: Ti ćerko izgleda sasvim pošizela..

Sida: Pa dobro trebaju li ovoj zemlju pravnici ili ne?

U dijalogu dalje Mira kaže da više diploma ne pomaže a ni šminka, kaže da zapošljavaju muškarce a da njoj kažu da se uda. A onda traži dva tri miliona od oca, jer je to jedini način da nađe posao. Očito da je i u tom periodu Pravni fakultet primao znatno više studenata nego što je to tržištu rada bilo potrebno – a tako je i dan danas.

 

Bolji život: I da budeš član partije!

U seriji Bolji život, snimanoj 1987. godine, koja na duhoviti način prikazuje probleme kao što je korupcija i malverzacije, u jednoj epizodi tetka u svom testamentu ostavlja svoj novac deci Gige Moravca ( Marko Nikolić), Bobi ( Dragan Bjelogrlić), Violeti (Lidija Vukićević) i Saši( Boris Komnenić).  Tetka u testamentu svakog od njih uslovljava da završe započeto u životu kako bi dobili novac. Tako Saša mora da zasnuje radni odnos nakon pet godina studiranja pravnog fakulteta, kako bi dobio nasleđene pare. Viki treba da se uda  i živi srećno bar godinu dana a Boba da završi makar jedan razred sa vrlodobrim uspehom.

Giga: Tebi bi bilo bolje da što pre nađeš posao.

Saša: Kako?

Giga: Kako? Kako svi drugi!

Saša: Pa valjda imaju veze!

Emilije: I visoke prosečne ocene!

Saša: Ima nas mnogo pa sad puno izvoljevaju! Sad traže prosek najmanje 9.

Giga: Koliki je tvoj?

Saša: Sedam i nešto… I da budeš član partije!

Giga: To traže?

Saša: Ne traže…ali se gleda…

Kada Giga shvata da mu nijedno dete nije u partiji razočarano kaže da je on gradio ovu zemlju a doživeo je da mu deca budu apolitična. Članska karta je očito oduvek predstavljala nepisani preduslov za posao.

Mi nismo anđeli: Ništa ti ne brini, raspitaću se oko tvog zaposlenja!

U kultnom filmu Srđana Dragojevića iz 1992. godine, Nikola ( Nikola Kojo), večiti student i neženja, dolazi na večeru kod Marine (Milena Pavlović) da se upozna sa njenim roditeljima.

Marinin otac: Jel mladiću jel’ vi radite nešto? Zaposleni ste?

Nikola: Ma jok! Valjam neku robu.

Marina: Treba da diplomira.

Otac: A šta?

Nikola: Svetsku kniževnost.

Marinin otac:  Odlično!

Kojo: Ma imam još 12 ispita.

Marinin otac: Ništa ti ne brini. Raspitaću se ja oko tvog zaposlenja!Što bi vi mladi rekli – nema frke!

A onda, ako se sećate, Nikola dobija koverat u kojem ga obaveštavaju da je dobio posao kao viši savetnik uprkos tome što nije završio fakultet.

 

Srećni ljudi: Mojoj drugarici treba posao

Serija Srećni ljudi, snimana je tokom nekoliko godina od 1993 do 1996 godine, i koncentriše se na porodicu Golubović kojoj u teškim vremenima sankcija život nije lak i svaki od članova porodice vodi svoju bitku i prinuđen je da se snalazi svako na svoj način. U 15. epizodi u jednoj od scena doktor se prepire sa svojom ženom i žali se potom ćerki.

Doktor: Nipošto! Nipošto! Nizakakve intervencije neću da čujem. Dosta je bilo! Kažem ti NE, NE i NE! Kod tebe to možda može da prođe ali kod mene ne. Molim? Ma baš me briga za to!

Ćerka: Zdravo tata. Jel to bila mama?

Doktor: Jaoj kako ona misli da ja operišem bolesnika posle ovakvog razgovora?

Ćerka: Šta je htela?

Doktor: Da nekakvu ćurku primim za medicinsku sestru.

Ćerka: Koju ćurku?

Doktor: Jedno mesto nam se upraznilo i sada je našla ćerku njenje nekakve drugarice sa kojom radi.

Ćerka: Dosta si joj vala činio.

Doktor: Operacija preko reda…banja za onu..onda rehabilitacija za tetku..bolnička postelja za Kurtu lekovi za Murtu… Pa ne može više.

Ćerka: Stvarno je preterala

A onda ista ta ćerka od oca traži da joj zaposli drugaricu Đinu. Koja , ako se sećate, dobija posao.

 Od čuvenog filma „ Rad na određeno vreme“ pa do gotovo svih domaćih serija snimljenih dvadesetak godina unazad proces traženja posla prikazan je na isti način. Rad na određeno vreme, rad na zamenu i isto tako dobijanje posla preko veze verno su prikazani kroz humor i ironiju. Interesantno je da su pravnici najčešće prikazani kao oni koji kubure sa poslom. Istraživanje sajta za zapošljavanje infostud.com iz 2011. godine pokazuje da čak 51 odsto ispitanika u državnim firmama zaposlilo se preko veze ili prijatelja, 15 odsto preko sajtova za zapošljavanje, a 21 odsto ispitanika se izjasnilo da ih je poslodavac sam kontaktirao. Takođe, u domaćim privatnim firmama moguće je naći posao i preko veze i putem konkursa, navodi se u ovom istraživanju. 39 % odsto ispitanika zaposlilo se preko veze, 35 odsto preko oglasa za posao. Jedino za u šta se potencijalni kandidati, koji nemaju vezu, mogu pouzdati je proaktivnost ali ona ih neće dovesti do pozicije Viši savetnik.

Podelite tekst prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

2 Responses

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *