Profesionalna orijentacija : Da je meni imao ko da kaže!

12

Svako od nas od malena pokazuje sklonosti za određene discipline. Neko dete ima sjajan osećaj za muziku, neko za sport, neko za prirodne ili društvene nauke.

Međutim, šta se događa kada neko dete pokazuje sklonosti za više od jedne discipline?

Kada se dete raspline u više disciplina i godinama pokušava da bude u njima jednako dobro, događa se da se negde na tom putu svestranosti i zagubi. 

U četvrtoj godini srednje škole svaki profesor me je doživljavao na drugačiji način. Za neke sam bila predodređena da budem glumica, za neke profesor nemačkog jezika, za neke književnica… sva sreća te mi matematika i fizika veoma očigledno nisu išle.

Čime se baviti u životu – bilo je pitanje na koje u četvrtoj godini srednje škole nisam imala jasan odgovor.

Znala sam samo da sam od 9. godine na pozornici…bila sam glumica, recitator, član hora, voditelj programa, nagrađen učesnik na literarnom konkursu…postojao je spisak razloga zašto sam se tako često nalazila na bini. Isto tako sam svoj prvi prilog uradila sa 16 godina i pored svih gore pomenutih profesija zaljubila se i u novinarstvo.

 

Nedostajao mi je pravi, stručan razgovor koji bi mi pomogao da na osnovu isključivanja određenih mana  nekih profesija koje me zanimaju dođem do zaključka šta je najbolje za mene.

Da li upisati novinarstvo? A šta sa svim političkim teorijama koje se uče a  mene ne zanimaju?

Da li upisati kniževnost? Ali ja ne bih da budem profesor.


Sa 19 godina ne donose svi samostalno zrele odluke.

Sublimirala sam sve moje ljubavi i tražila da li postoji takav fakultet – postojao je samo jedan. Akademija lepih umetnosti. Na retorici sam primenjivala recitovanje. Na istoriji drame i pozorišta – ljubav prema istom. Na predmetima novinarstva razvijala ljubav prema toj profesiji. Moj smer se zvao Menadžment mas medija i novinarstvo. Da, ali sam imala i predmete : Istorija muzike, Istorija umetnosti, Istorija novinarstva i Istorija pozorišta i drame. A ja nisam učila temeljno istoriju u srednjoj školi.

Kako položiti istoriju novinarstva ako prethodno ne znaš istorijski kontekst? Učila sam je ponovo, od prve lekcije. Nadoknađivala sve propušteno, jer nisam ni sanjala da ću studirati nešto gde će mi se tražiti bogatije znanje od onog „tri pitanja za pet“. Dok su drugi uveliko spremali ispit, ja sam se podsećala istorije iz srednje škole. Izgubila sam dosta vremena.

Tek na drugoj godini fakulteta mi se iskristalisalo da želim da se bavim novinarstvom a kasnije odnosima s javnošću. Da li put ka PR-u vodi jedino preko ALU pa do FPN-a? Ne! Da sam to znala  kada sam završila srednju školu – možda i ne bih imala ovakav razvojni put. Možda bih upisala sociologiju pa master na FON-u iz odnosa s javnošću. Možda bih  i književnost završila pa se bavila novinarstvom, pa završila PR školu. Možda bih upisala neku školu novinarstva u inostranstvu nakon osnovnih studija.  A možda bih ipak učila istoriju temeljno kako bih lakše polagala ispite na ALU. Svakako znam da bi mi put bio jednostavniji.

Sa mnom, osim roditelja, niko nije razgovarao na tu temu! Bila sam primeran učenik, da li zato nikada nisam išla kod psihologa?

Zašto dečku, koji je u roku završio istoriju umetnosti, a kog sam srela na jednom od testiranja za posao  su ponudili da se prekvalifikuje u mesara?

Zašto se ne predočava mladim ljudim za koje profesije ne postoji gotovo nikakva šansa za zapošljavanje a koje su deficitarne?

Zašto se istoričaru umetnosti ne predoči na koji način može da pokrene sopstvene projekte?

Mi se pitamo, a ko rešava?

Ovim tekstom podržavam mlade ljude da donesu samostalnu odluku o svom budućem zanimanju i projekat “Profesionalna orijentacija u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije. Cilj projekta je da osposobi mlade da promišljeno, valjano i realno odluče o izboru zanimanja a potom i obrazovanja, da planiraju karijeru i uključe se u svet rada.

 

Podelite tekst prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

12 Responses

  1. Vesna

    Odličan tekst! I ja sam imala sličan „problem“, pa sam se opredelila za muziku, i evo, tek sada (mada možda i nije tek) krenula ka drugoj ljubavi: pisanju! Uz razgovore stručnih lica i profesora sa decom, povodom profesionalnog opredeljenja, bilo bi sjajno da postoji istraživanje koje bi pokazalo koji će poslovi za 4 godine biti deficitni. Onda, sa sigurnijom mogućnosti zaposlenja, možda bi odluka bila lakša. Naravno, ako se neko u tom poslu prepozna! Veliki pozdrav!

  2. Ivan

    Interestingly enough, imam sliku sa Mirom Aleckovic u identicnoj pozi … kad sam dobio Zmajevu nagradu, ili neku od drugih saveznih iz knjizevnosti, vise se ne secam :)

  3. bojan

    Nikada nisam želeo da budem kritičar, nisam zamišljao da budem član bilo kakvog žirija, ali da probam: ovo je odlično. Sa tri glasa „za“ idete u finale. :)

  4. Novak93

    Draga Una,

    trenutno sam u velikoj dilemi koja se odnosi na izbor smera na fakultetu.
    Studiram u inostranstvu.Privlace me odnosi s javnoscu.

    Imam pitanje za vas: Da li je za postajanje dobrog menadzera za odnose s javnoscu potrebno pored novinrstva studirati i biznis administraciju?

    Na mom fakultetu se mogu paralelno izucavati dva smera. Novinarstvo obozavam, a prema biznisu imam averziju zbog racunovodstva i slicnih predmeta.

    Sve pohvale za tekst i blog.

    Srdacan pozdrav

  5. una

    Zdravo. Raduje me da ti se dopada tekst. Samo novinarstvo nije dovoljno da bi se neko profesionalno bavio PR-om. Neophodno ti je upravo i to znanje koje se tiče biznisa, menadžmenta, strategije itd. Takođe, od velike pomoći su kursevi i škole PR- a. Ovo naravno važi za neophodno teoretsko znanje, ali ne mogu da izostavim i važnost prakse u toj oblasti. Ja sam završila oba i školu PR-a i to spojila sa praksom.Tu sam za sva pitanja. Želim ti puno uspeha!

  6. Novak93

    Hvala Vam sto ste odgovorili na moj komentar.

    Pomogli ste mi da napravim znacajan korak ka resavanju moje dileme.

    Pre nego sto sam procitao Vas komentar mislio sam da je suvisno uzimati predmete iz biznisa.

    Srdacan pozdrav

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *