Privatni ili državni fakultet?

19

Uprkos tome što je bilo dosta kavlitetnih blogova na ovu temu i  sa argumentima za i protiv jednog ili drugog sistema školovanja – mislim da ne bi bilo loše da se čuje mišljenje nekog ko je diplomirao na osnovnim studijama (privatni fakultet) i na master studijama (državni fakultet).

U osnovnoj školi sam bila vukovac, u srednjoj odlična. Treće mesto na takmičenju iz geografije. Bila sam u više navrata među najboljima u pokrajini u recitovanju. Na nekoliko takmičenja osvojila sam nagradu i za literarni rad.

U momentu kada je trebalo da upišem fakultet – stvarno nisam bila zrela da odlučim šta bi to bilo. Znala sam da mi pisanje ide fino – ali da ne želim studirati književnost. Znala sam da se novinarstvom bavim od 16. godine – ali isto tako da ne bih volela da već na prvoj godini učim : Uvod u političku teoriju, Istorija političkih teorija 1 , Istorija političkih teorija 2, Politička ekonomija itd. Meni to tada  nije zvučalo baš skroz kao smer novinarstvo.

PRIVATNI FAKULTET

Upisala sam Menadžment mas medija i novinarstvo na Akademiji lepih umetnosti. Zašto? Učila sam predmete kao što su : Istorija umetnosti, Istorija muzike, Novinarstvo1, Mediji1, Etika, Odnosi s javnošću, Informacione tehnologije ali isto tako Marketing, Menadžment itd.

Na fakultetu sam već na prvoj godini naučila kako se piše vest. Naučila sam da razlikujem žanrove u novinarstvu. Iz istorije pozorišta i drame morala sam za 2 semestra da pročitam 100 dela. Sećam se kada sam spremala Sociologiju – da sam imala bolove od sedenja za radnim stolom. Isto tako sam naučila kako se piše biznis plan. Iz vežbi novinarstva – naučili su nas da budemo proaktivni. Tako sam i odlučila da sama pokucam na vrata b92 i pitam za posao. Svaki svoj ispit sam učila i položila. Jednostavno, nakon završenog fakulteta bila sam sposobna odmah da počnem da radim ono za šta sam se školovala.

 Da, bilo je ljudi koji su se snalazili. Da, bilo je ljudi koji su prepisivali engleski od mene a sad ih gledam na TV-u. Da, bilo je ljudi koji bi dobili 6 a da su realno zaslužili 5. Mislim da je tako za sve u životu – uvek neko odluči da ide „putem kojim se ređe ide“ dok su drugi uvek za liniju lakšeg otpora. Uvek je bilo ljudi koji su se kroz život samo provlačili dok je druge šibao bičem. Sve je to život.

Moj prosek na fakutetu je bio 8,42 . I ne tako sjajan, s obzirom da je to privatni fakultet? Kako kažu, „uveče prelistaš ujutru zablistaš“. U mom slučaju to nije bilo tako. Sve što sam tada naučila i dalje pamtim i sad primenjujem na poslu.

Do profesora se lako stizalo. Uvek su bili orni za dodatne informacije, pojašnjenja. Upućivali su nas  na literaturu – pozjamljivali i svoju. Vežbe su nam držali ljudi iz struke – te su bili dobra konekcija za budeće poslovne angažmane.

DRŽAVNI FAKULTET

Zašto sam upisala master na državnom fakultetu?

Jedno predavanje o govoru mržnje u novinarstvu me je podstaklo da se zainteresujem uopšte za temu nasilja – te sam tako upisala master „Političko nasilje i država“ na Fakultetu političkih nauka.

Međutim, naravno da to nije jedini razlog. Ubijale su me predrasude. Taj podmseh što sam završila privatni fakultet i veličanje državnog. Etikete su do te mere pljuštale da sam u jednom momentu, na sekund samo, posumnjala da ja mogu uopšte i samo jedan ispit na državnom fakultetu da položim. Sa tim predubeđenjem došla sam na Fakultet političkih nauka.

Totalno novi predmeti . Sećam se ispita iz geopolitike, gde sam morala da znam gde prolaze svi gasovodi, sve tokove, sve sporazume itd. Ni ostali nisu bili ništa manje zahtevni.

Moj prosek na masteru je 9,66 .  Gle, veći nego na privatnom?!

 Do profesora je teže doći. Literaturu tražiš sam. Ispiti nisu ništa manje teži niti su kriterijumi ispitivača veći. Da, bilo je onih koji su dobijali 6 a da nisu zaslužili. Da bilo je onih koji su na kolokvijumima prepisivali. Da bilo je onih kojima su drugi radili seminarske radove. Zašto se onda lažemo?

PREDRASUDE

U ovoj zemlji sam primorana da mašem ovim drugim indeksom – zbog predrasuda. U više navrata sam se našla u društvu gde se pljuvalo po ljudima koji su završili privatne fakultete, pa kad bih rekla i ja sam ga završila – onda bi krenuli razni pokušaji pravdanja prethodno izrečenih stavova. Nekad bi usledila i ona čuvena rečenica : Una, ti si nešto drugo. Ne mislim na tebe.

Meni je moj privatni fakultet pružio široko praktično znanje koje moj posao danas od mene traži – zato što sam učila!

 Državni fakultet mi je dodatno razvio apstraktno razmišljanje i proširio mi je neke poglede – zato što sam učila!

 Šta su mi donele predrasude? Pored još jedne diplome, donele su mi potrebu za konstantnom borbom i dokazivanjem. Pored formalnog obrazovanja, aktivirala sam se i u neformalnom. U zamišljenoj trci sa mojim vršnjacima sa državnih fakulteta društveno- humanističkih nauka, nastojim da budem brža u znanju. Nekada sam u top formi, nekada imam loše rezultate – ali sportski duh ne umire dok je predrasuda.

 I državni i privatni fakulteti ti nude samo dve opcije : da učiš ili da se provlačiš. Zavisi šta želiš. Kada se zaposliš, od tebe se očekuju rezultati. Niko te tad ne pita koliki si prosek imala iz novinarstva – nego da li umeš da napišeš vest. Kada imas dobro idejno rešenje za neki projekat – niko te tad ne pita da li si to naučila na privatnom ili državnom fakultetu, već ti kaže izvoli vodi projekat. Bilo da se opredelite za državni ili privatni fakultet – najvažniji je rad na sebi kroz čitanje, pohađanje seminara, odlaska u inostranstvo, zavrašvanje neformalnih škola, komunikacija sa ljudima iz struke, praktičan rad. Koliko radiš na sebi, toliko si i uspešan.

 

 

 

 

 

 

Podelite tekst prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

19 Responses

  1. Exxx

    I ja sam završio privatni fakultet – menadžment za međunarodni marketing i svakako da me je ponekad sramota da kažem koji sam fakultet završio baš zato što kruže priče koje kruže. I ja sam, isto tako, do diplome došao učeći i ulagajući maksimalan trud tako da sam danas kao rukovodilac sa privatnim fakultetom jedan od najvećih stručnjaka u poslu kojim se bavim a to nema nikakve veze sa diplomom već sa mojim odnosu prema poslu: usavršavam se svaki dan i svaki dan naučim po nešto novo. Nije mi teško i non stop nadograđujem svoja iskustva i znanja.
    Sada realnost življenja u Srbiji: uopšte nije bitno koji fakultet završiš i sa kojim prosekom završiš. Danas se zapošljava preko veze, najčešće prema političkoj pripadnosti, a oni dobri studenti sa visokim prosekom, na žalost svih nas, u najvećoj meri odlaze preko, gde će neko znati da ceni njihovu stručnost i znanje. Da ceni i da plati.

  2. N.

    Nemoj da se ljutiš, ti i deluješ kao da si nešto drugo. Jer, na privatne fakultete i idu oni koji žele diplomu na laksi način. To, što si ti izabrala teži, samo je tvoj kvalitet, primer koji ne demantuje pravilo. jer, privatni fakultet je i dalje mesto za one koji žele diplomu, a znanje im ne treba. Izvini.

  3. una

    Drago mi je da si uspušan. Pročitaj moj tekst “ Kako sam dobila posao koji želim“ – možda te malo razuveri oko nekih stavova:) Čovek stalno treba da radi na sebi – ti si to shvatio na vreme i zato si uspešan!

  4. una

    Ne treba da se izvinjavaš – imaš pravo na drugačiji stav. Ne slažem se sa tobom, a eto …kao što sam i u tekstu napisala opet je usledila ona rečenica – Ti si nešto drugo:)

  5. Sa FON-a

    Stalno se trudim bas ovo da dokazem, da nije do fakulteta, vec od osobe do osobe kako ce dalje kroz zivot. Onda, uzvracaju pogledom: Ma, jos si ti zelen.

  6. Olivera

    Čudo jedno šta rade predrasude i to nesmanjenim intenzitetom već mnogo godina. Pamćenje nam je selektivno tako da su mnogi zaboravili da su se nekad škole plaćale, tako da mu to dođe kao da ideš u privatnu školu, a opet, mnogi su takođe zaboravili da postoje i oni koji studiraju samofinansirajuće, pa to opet nekako ispada da studiraš privatno. Sve je u suštini stvar razmišljanja, a s’ obzirom da naši ljudi vole da generalizuju stvari, zbog čega smo, svi odgovorni kad se desi nešto ružno, a i šire, tako ispada da se prema privatnim studijima ima ovakav stav u odnosu na državne. Ovde ljudi jednostavno vole podele. To je neki sveopšte prisutan fenomen, a iza tog se u susštini kriju razmišljanja baš takva kakvim ste ih naveli u tekstu. Ono vredno i suštinsko, da se do svega ipak dolazi radom, to se prenebregava, a to, na žalost, oslikava naše društvo danas gde su vrednosti odavno poremećene. Niste samo ovim tekstom opisali različite stavove i mišljenja, već ste načeli i mnogo drugih socijalnih i društvenih tema i za diskusiju i za razmišljanje.

  7. una

    U potpunosti se slažem sa Vama Olivera….Ovo je moj način borbe protiv svake vrste predrasuda.

  8. nikola

    ovde se slažem sa zakčjučkom, a ostalo…..

    prvo da primetim da su ovi što komentarišu završili privatni

    master si završila da bi „ofarbala“ diplomu, zašto to ako je privatni tako dobar

    jeste diskskriminacija, slažem se…..samo su diskriminisani studenti državnih fakulteta jer ne mogu da upišu master (budžetski) od ovih sa privatnih fak koji nabudže 10.00 pa posle farbaju diplome

    i da ne bude da samo hejtujem, od ovog pravila mogu da izuzmem samo megatrend od privatnih i samo takve kao ti koje stvarno zanima i koji stvarno uče

    slažem se da sutra niko neće da me pita koju sam ocenu ili prosek imao, nego da li znam da radim

    mislim da si ti jedan od izuzetaka, pa zbog toga postoje predrasude

  9. una

    Nikola, mislim da poenta samo koliko znanja imaš ili ne. Složićeš se?

  10. nikola

    slazem se, ali samo kazem da ćeš takve naći pre na državnom nego na privatnom….

  11. N.

    Sve dok im skripta budu osnovna literatura za polaganje, a ispiti sažvakani kroz dobijena pitanja sa sve odgovoirma, i dok svi fakulteti ne budu rangirani, pa da se zna sta je sta, ni najveći prosek na privatnom nije ni do kolena šesticama na državnom, ali na onom gde se ispiti naplaćuju ko u Karagujevcu.

  12. Nina

    Ja sam završila studije na državnom fakultetu. Mislim da većina uopštavanja nije dobra, mada kada je u pitanju ova tema, rekla bih da se ipak sve svodi na to da li neko hoće da uči ili neće, i šta želi od sebe u životu.
    Osveženje je videti da postoje mladi ljudi koji se bore za svoje mesto pod suncem,kako rečima, tako i delima.
    Mnogo uspeha želim bladoj blogerki.

  13. Adrijana

    Potpuno, ali potuno isto iskustvo imam… sličan prosek, malo manji na osnovnim (Megatrend), malo veći od tvog na masteru (FON)… s tim što sam na FON-u mnooogo lakše prolazila na ispitima nego na Fakultetu za poslovne studije…

    Sad iskreno nisam sigurna da li to „pranje diplome“ znači nešto za moju karijeru ili je bukvalno bacanje 2000e… videću ako upišem doktorske :)

  14. Sanja

    Draga Una,

    moram da pohvalim Vaš tekst koji zaista razbija predrasude, koje konstantno kruže među ljudima. Mislim da je sasvim realan, jer pokazuje sliku koja ne odudara od onog što se dešava u praksi. Vidim da i dalje ima onih koji su skeptici po pitanju privatnih fakulteta. No dobro, to je njihovo puno pravo. Ja sam završila Poslovni fakultet, Univerziteta Singidunum i iskreno nijednog trenutka me nisu dotakli negativni komentari povodom mog upisa na taj fakultet niti sam zažalila zbog tog postupka.
    Ono što osobe, koje nisu studirale na privatnom fakultetu, ne znaju jeste da mi tamo ne učimo iz skriptica. Mnoge knjige koje smo koristili i iz kojih smo učili sadrže i preko 800 strana i dobar deo literature bavi se studijama slučaja iz prakse što nama omogućava da konstantno budemo u toku sa svim dešavanjima kako u ekonomiji, pravu, računovodstvu, tako i u drugim važnim oblastima. Praksa na koju se stavlja akcenat nam je takođe jako značila, jer smo na taj način upoznali puno poslodavaca koji su većinu studenata zadržali u svojim kompanijama, ne zbog „veze“ na koju danas svi aludiraju, već zbog stručnosti i znanja koje isti poseduju. Čisto da naglasim – ovim ne želim da promovišem privatni fakultet, već samo iznosim svoje lično iskustvo, da ne bude zabune. :)
    Ja ne mogu da govorim o državnim fakultetima, jer nikad nisam zakoračila na njihovo tle.
    Ali ono što verujem je da i na državnom i na privatnom fakultetu postoje oni koji vole da se provlače sa šesticama i oni koji ulažu i više od maksimuma da bi postigli prave rezultate. Uvek ima onih koji šalju negativnu „reklamu“ svojim ponašanjem i komentarima gde god studirali, ali energiju i pažnju treba poklanjati onima koji daju rezultate i nude kvalitet u svakom smislu te reči.
    Velika podrška novinarki i blogerki u daljem radu i karijeri!

    Pozdrav.

  15. Una Zabunov

    Draga Sanja hvala na ovom komentaru. Takođe, hvala za podršku – znači. Biće još ovakvih tekstova.

  16. Ђорђе

    Морамо већ једном да се престанемо бавити мање битним стварима, а свакако су то приче јавни/приватни универзитети, односно факултети. Мислим да сам овде свакако најкомпетентнији да говорим о томе који су факултети бољи, да ли су тежи или лакши. Завршио сам и приватни и ,,државни“ факултет у року. На приватном факултету мој општи просјек је био око 9.5 те сам био један од најбољих студената у својој генерацији, док на јавном факултету сам имао просјек 9.99 и био најбољи студент у генерацији. Ријеч је о факултетима друштвено хуманистичких смјерова.

    P.S.
    По завршетку студија, уписао сам постдипломске тј. матер студије на Универзитету у Сарајево са дипломом приватног факултета и као такав опет сам био најбољи у групи!

    Закључак: У колико нехо хоће да учи, он ће да учи било ја привантом или јавном факултету, а ако неће, он ће варати и на приватном и на јавном! (На Правном факултету у Бања Луци 70% студената испите полажу преко ,,бубица“ и разних других помагала).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *