Nije svako rođen da bude preduzetnik

3

O internetu i blogovanju govori Ivan Minić ili je dovoljno reći Burek, jer to ljudi najčešće kažu sa osmehom na licu.

Da li je bilo situacija da te ljudi prepoznaju jer te znaju sa interneta?

Zapravo, prvi put sam to doživeo kada sam imao petnaestak godina. Tada sam učestvovao kao saradnik u jednoj IT emisiji, i svakih nedelju, dve, sam gostovao i predstavljao zanimljivosti iz sveta software-a. Tada sam doživeo da me par dečaka, par godina mlađih od mene, prepoznaju na ulici. Sada to nije više uopšte toliko retko, zapravo redovna je pojava. Za ovih deset godina jako puno ljudi je prošlo kroz burek, a ja sam gotovo svo to vreme bio najaktivniji član foruma i na taj način davao primer kolegama i korisnicima. Par puta sam u restoranima dobijao ture od gostiju ili konobara, jednom me je carinik proveo preko reda kroz pregled, mnogo puta su me ljudi pozdravljali na ulici, a zatim mi se par dana kasnije javljali da mi kažu ko su sa foruma. Nedavno sam upoznao devojku koja je pre sedam godina bila jako aktivna na forumu, ali je porasla i sada studira i preko mnogo drugara se poznajemo, ali ja nisam imao pojma da je to ona devojčica kojoj sam crtao avatar sa medvedićem.

Na Web festu si osvojio nagradu. Šta je sve tim priznanjem nagrađeno?

Ta nagrada je nešto posebno. Dolazi od kolega, što mi jako znači. Prvi blog sam pisao 2001. kada niko kod nas nije ni znao za taj fenomen, u par navrata sam počinjao blogove koji nisu bili lični, više magazini i svi oni su bili vrlo popularni i posećeni. Ipak, nisam želeo da pišem nešto svoje. Nisam želeo da to radim neredovno i loše, a smatrao sam da nemam vremena i uslova da to radim dobro. FTW je nastao kada sam prelomio i rekao da želim da posvetim tome dva sata nedeljno i da ostavim u toj formi neki trag o stvarima koje su mi zanimljive. Nakon samo godinu dana dobio sam najprestižniju nagradu od kolega, u okviru događaja koji smatram toliko bliskim i dragim da je u u nekom smisludeo mene

Kako je izgledao tvoj razvojni poslovni put?

Verovao sam da ću biti sportista, i sve je išlo u prilog tome. Zaista sam imao talenat, uvezan sa neverovatnom upornošću i karakterom predatora. Onda sam se povredio, i tako se ta priča završila. Mnogo takvih priča se tako završilo. Ja sam se okrenuo onome što me je zanimalo a to su bili računari. Nažalost, ubrzo sam došao u situaciju da moram da pomognem kućni i lični budžet, imao sam 16-17 godina i jedino što sam znao je da radim manuelne poslove na računaru. Stvorila se mogućnost da pokrenem svoj sajt, što sam i učinio, ali to naravno nije donosilo nikakav novac. Kontaktirao sam jednog od drugara koje sam znao preko Interneta, i on mi je izašao u susret i omogućio mi da dobijam besplatno Internet sate i platicu koja je bila dovoljna da pokrije tadašnje potrebe. Ipak, nisam želeo da ceo život unosim tekst i radim fizikalije. Odmah sam krenuo da se interesujem i učim u oblastima koje su me zanimale a iz kojih sam imao neko, doduše elementarno, predznanje. Dizajn i programiranje su postali nešto što sam upoznavao sve više iz dana u dan i već posle nekoliko meseci sam počeo i time da se bavim, a posle nepune dve godine počeo ozbiljnije da radim. Tada prelazim na vanredno u srednjoj školi, i stvari kreću da se razvijaju mnogo ozbiljnije u tom smeru. Jedna od važnih stvari je i poverenje roditelja koji su, iako preplašeni, verovali da ću svoje obaveze prema školi obaviti na odgovarajući način, kao i činjenica da su generalno verovali da to što radim ima smisla. Burek je bio nepresušan izvor izazova i on me je gurao da se razvijam što se tiče tehničkih znanja, a sa druge strane i što se tiče odnosa sa ljudima, jer jedini način da jedna zajednica uspe, i da projekat sa gomilom volontera živi je da sa svakim od njih imate ispravan odnos. Danas, deset godina od početka – Burek je blizu 2.000.000 korisnika, ja za pojasom imam oko 300 najrazlicitijih projekata sto se tiče dizajna i web razvoja u 28 zemalja sveta na 6 kontinenata i smatram da sam tek počeo. Ono najbolje tek dolazi.


Veliki broj mladih ljudi je bez posla. Da li možeš kroz tvoj primer da ih posavetuješ kako se postaje preduzetnik?

Mislim da je pogrešno pretpostavljati da svako treba i može da bude preduzetnik. Moje mišljenje da je to nešto za šta je sposobno vrlo malo ljudi, možda svega 1-2%. Na sve to naše društvo i vaspitanje je takvo da to nije ugrađeno u sistem vrednosti i razvoj. Čak i da je tu situacija idealna, to je i dalje 3-5% ljudi maksimalno. Njima ne treba podsticaj, oni će pre ili kasnije probati, a onda će adrenalin i to od čega su satkani, uraditi svoje. Ko je rođen za to, ne može protiv sebe. Ono što jeste činjenica, sa druge strane, da gomila ljudi nema posao jer takvi kakvi su nikome nisu potrebni. Znam da zvuči grubo, i ćec sam jednom završio u Kuriru pričajući na tu temu, ali mi prosto nemamo kvalitetne kadrove koji izlaze iz škola i fakulteta. Imamo gomilu ljudi koji nemaju nikakvo u praksi upotrebljivo znanje, koji misle da su Bogom dani jer imaju diplomu. Svako od nas je dužan da sebe učini konkurentnim. Svi smo mi proizvod koji neko treba da kupi. Ne mora svako da bude preduzetnik, neka bude dobar u nekom poslu. Za dobrog molera, konobara, programera, stolara, novinara, racunovođu…nikad nema zime, jer su potrebni, i da izgube posao, naćiće i dobiće novi jer imaju kvalitet koji se traži. Znanje mora da se juri, da se otima, krade…jer ako to ne radimo, ako čekaju da se stvari dese same od sebe, postajemo pasivni učesnici sopstvenog života, osuđeni da pre ili kasnije snosimo posledice toga.

Da li je pisanje bloga put koji vodi ka pokretanju biznisa? Šta sve donosi vidljivost kroz blog?

Blog vam nudi mogućnost da predstavite sebe, svoje navike, svoje strasti. Nije nužno put u biznis, ali jeste pokazatelj nekome ko traži ljude kakvi ste. Za početak, da li ste pismeni, da li poznajete materiju o kojoj pišete, kako razmišljate, šta vam se dešava (i slične stvari zbog kojih društvene mreže igraju sve važniju ulogu).

Koje blogove ti čitaš?

Trudim se da ispratim sve što je zanimljivo kod nas, iako, nažalost, nema više mnogo interesantnih sadržaja. Kod nas, recimo, redovno čitam Nebojšu (eniax.net), Ivana (gaia.rs), Iliju (area51.rs), Uroša (neblog.bjuti.info), Dragana (draganvaragic.com/blog), i još neke ljude koji ne pišu dovoljno često da bi ih pomenuo. Volim da ispratim i Netokraciju, i Gadgeteriju. Globalno pratim uglavnom magazine koji su vezani za ono što mi je posao, odnosno marketing/PR, stručne blogove za web developere i dizajnere i slično. Na primer Mashable, Seth Godin, Smashing magazine, Matt Cutts, Chris Borgan, Ad Aged i brojni drugi.

Kako izgleda naša internet zajednica kroz tvoju prizmu?

Ako pričamo o struci, mislim da ima mnogo da uči i da sazreva, ali da je na dobrom putu. Ako pričamo o opštoj populaciji, mislim da se stanje društva preslikava na Internet. Previše ljudi koji su puni potisnute (ili ne potisnute) agresije, previše defetista, previše ljudi koji su izgubili nadu, i vrlo malo onih koji su pozitivni. Pozitivni na onaj pravi, prirodni, jedini ispravni način. Sve boljke koje imamo kao narod i kao podneblje, preseljene su i u ovu našu digitalnu ravan. Ipak, takvi smo, i odatle smo. I sa tim se živi. Čovek se na sve navikne. Vremenom, sve nauči da filtrira. Biće bolje.

Podelite tekst prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

3 Responses

  1. Brandz

    Istina, nema svatko poslovne sposobnosti koje bi od njega stvorile poslovnu vertikalu koja je takva i u očima drugih ljudi. Ipak mislim da svatko ima sposobnost djelovati u nekom svom djelokrugu i napraviti svoj osobni mali iskorak i postati poduzetnik barem u svojim očima ;)

  2. Vlado

    Imam blog na web stranici za koju ljudi ne bi niti pomislili da će imati blog, ne samo da su posjete porasle, već i sama zarada. Zato o prijedlogu koji sam dobio od kolegice, prvotno sam bio sumnjičav, šta ću ja to piskarati, pokazalo kao glupa muška sumnjičavost. Mogu joj samo zahvaliti na fantastičnoj ideji, od tada pratim i druge blogove, pa tako i ovaj vaš.

    Lijepi pozdrav i poštovanje ;)

  3. una

    Drago mi je da Vam se sviđa sadržaj ovog bloga. Ostavite mi link vašeg da mogu i ja da čitam šta se na vašoj strani piše! Veliki pozdrav!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *