Komunikacija i reputacija: Koliko firma ima zaposlenih, toliko je i komunikatora!

1

Svaka veća kompanija ima svoj korporativni DNK. To je definisan i samo njima svojstven način poslovanja, koji je utemeljen u njihovu organizacionu kulturu. Kao i kod čoveka, DNK organizacije je jedinstven i otkriva njen korporativni identitet .

Jedan od elemenata korporativnog identiteta je reputacija, odnosno društveno vrednovanje organizacije. Ulogu u formiranju i održavanju reputacije organizacije imaju korporativne komunikacije.

„Korporativno komuniciranje – pojam koji se koristi da bi se opisale beskrajne mogućnosti menadžmenta u internom i eksternom organizacijskom komuniciranju“  ( Goodman, 1998.)

Na osnovu podele teoretičarke iz Nemačke, Cornelis Bernardus Maria (Cees) van Riel, kod korporativnih komunikacija prepoznaju se tri dominantna oblika komunikacije:

  1. menadžerska odnosno upravljačka komunikacija (usmerena prema internim i eksternim okruženjima);
  2. marketinška komunikacija (oglašavanje, direktan marketing, sponzorske aktivnostii sl.);
  3. organizacijska komunikacija (odnosi s javnošću, korporativno oglašavanje, interna komunikacija, krizna komunikacija i dr.).

Danas  uspeh kompanije i njen napredak  zavisi od sposobnosti da prilagodi svoje proizvode ili usluge, tehnologiju i kvalitet zahtevima savremenog tržišta.  Kako znati šta tržište želi? Odgovor  je komunikacija. Mora se komunicirati sa potrošačima. Sledeće pitanje koje se nameće je a ko komunicira sa potrošačima?

Glavni nosioci promena u organizaciji su zaposleni koji mogu da stvore i na druge prenesu viziju i strategiju. Ukoliko imamo zaposlene koji ne znaju pravilno da prenesu poruku ciljnom tržištu, onda će i najbolji proizvod ostati neprodat, a sjajna ideja potpuno neprimećena.

Na domaćem primeru koji sledi, videćemo kako odabir nestručnog kadra može direktno ugroziti reputaciju firme a samim tim i odvratiti potrošače.

Nivo komunikacionih veština u Srbiji još uvek je na zabrinjavajuće niskom nivou. Poslovna politika mnogih naših kompanija ne predviđa postojanje komunikacione strategije, jer ne prepoznaje njenu funkciju. Ne postoji svest  da  dobar PR koncept može unaprediti poslovanje, obezbediti bolju poziciju na tržištu i veći profit. PR menadžer je još uvek asocijacija za lepu devojku koja gostuje u medijima i „recituje“ nekoliko osnovnih informacija o nekom proizvodu, uslugama ili projektu.

Komunikaciona strategija podrazumeva definisanje jasne predstave o tome kako želimo da nas doživi zainteresovana javnost. Komunikaciona strategija trebalo bi da se  zasniva na sagledavanju  želja organizacije i trenutne situacije.  Sposobnost organizacije da premosti tu razliku između želja i trenutnog stanja omogućiće joj  izgradnju reputacije. Glavne korporativne vrednosti, koje su  važan preduslov za reputaciju, često se povezuju sa samom misijom, koja treba da podrazumeva: integritet, timski rad, poštovanje i profesionalizam.

Odnosi s javnošću uspostavljaju i održavaju dobru volju i međusobno razumevanje između organizacije i njegovog okruženja.  To podrazumeva dobro planiranu i vođenu komunikaciju čija je uloga da doprinese jačanju ugleda organizacije u javnosti i unapređenju odnosa sa okruženjem. Moć dobre primena PR-a  je takva da više utiče na stavove kupaca o proizvodu nego direktni marketing, koji nastoji da izazove akciju kod kupca.

 Uprkos tome što nemaju svi isti značaj, kada  je reč o komuniciranju u organizaciji,  važno je istaći da su svi zaposleni faktički  i nosioci procesa komuniciranja. Svaki zaposleni, kada završi radni dan i izađe iz kancelarije, komunicirajući sa svojom okolinom predstavlja kanal za prenošenje informacija. Dakle, ako je reč o nezadovoljnom i frustiranom radniku on će svojoj okolini o kompaniji govoriti u negativnom kontekstu,  i na taj način uticati na njenu reputaciju. Isto tako, svaki zaposleni koji kroz posao komunicira iz organizacije ka spolja ( putem mejla, dopisa, telefonskog razgovora) svojim ponašanjem utiče na stvaranje stava o kompaniji.

Poslovica „ Jedna lasta ne čini proleće“ se ne može  primeniti u korporativnim komunikacijama, jer i te kako jedna osoba može svojom neprofesionalnošću doprineti da određeni stakeholder ( zainteresovana javnost) formira negativan utisak o toj osobi,  a samim tim i o organizaciji za koju radi. Setite se koliko puta ste zbog loše komunikacije sa prodavcem stekli i negativan osećaj prema nekom brendu i prestali da ga konzumirate?

Svaka organizacija, sa 3, 303 ili 3003 radnika, treba da ima definisan standard komunikacije. Standardizovana komunikacija podrazumeva usvojene načine svake vrste poslovne korespodencije. To je način da se smanji broj grešaka u komuniciranju prema svim javnostima, a samim tim spreči urušavanje reputacije.

Podelite tekst prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

One Response

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *