Kako izbeći brige na poslu

1

Kod većine zaposlenih sve je izraženiji nemir, napetost i osećaj da njihov posao nije dovoljno cenjen. Sve to prati čudan osećaj umora, čak i u danima kada nisu imali mnogo posla. Ako se tome doda i iznenađujući podatak da se ljudi u proseku smeju jako malo, ni 10 puta dnevno, a da je barem jedan osmeh „lažan“, upućen poznaniku, šefu, komšiji, više je nego jasno da je ozbiljna borba protiv stresa u današnje vreme postala imperativ.

Neprestana žurba, nemir, napetost i zabrinutost u velikoj meri iscrpljuju službenike, čine ih osetljivim na prehlade, smanjuju im produktivnost i postaju uzrok glavobolja. Glavni uzrok umora na poslu je izloženost konstantnim brigama i emocionalnom stresu. Naporan rad je retko kada uzrok umora koji se ne bi mogao izlečiti odmorom i snom.

Bez obzira na količinu izloženosti stresu u radnom okruženju, uvek postoji način da pomognemo sebi. Na prvom mestu je odlučnost da učinimo svoj život lepšim i sadržajnijim, a zatim i spremnost da prepoznamo, usvojimo i primenimo neki od mogućih načina suzbijanja briga. Čuveni filozof Alfred Adler  je rekao da je jedna od zadivljujućih čovekovih osobina“sposobnost da minus pretvori u plus„. Ako nas je priroda već obdarila ovom izuzetnom sposobnošću, zaista je šteta da ne pokušamo da pomognemo sebi. Za početak navešću pet jednostavnih, korisnih načina suzbijanja briga.

1. Rad pomaže

Od davnina je poznato da radna aktivnost suzbija brige. O tome su govorili grčki lekari pet stotina godina pre nove ere. Danas savremena psihijatrija umesto leka za ozdravljenje primenjuje“ radnu terapiju“.

Bitno je da radite s entuzijazmom. Oduševljenje poslom sprečava umor i zabrinutost, zato što  je uživanje u onome što radite od neprocenjivog značaja. Posvetite se radu, jer je to najbolji način da zaboravite brige. Budite opušteni dok radite, žurba i napetost neće pomoći da dobro obavite posao. Sredite svoj radni sto, ne kaže se uzalud „red u kući, red u glavi“.

neuredno_uredno_600x350px

2. Opasnost vreba iz časova dokolice

Brige nas obično počinju napadati baš u trenucima kada imamo priliku da uživamo u slobodnom vremenu i kada treba da se osećamo najsrećnijim. Tada počinju da nas muče pitanja.  Šta sam postigao u životu? Šta je šef mislio današnjom primedbom?

 Bernard Šo je imao pravo kada je rekao da je „ tajna očajnika u tome što ima dovoljno slobodnog vremena da premišlja da li je srećan ili nije“

3. Ne dozvolite da vas sitnice obeshrabre

Sitnice nekada mogu da dovedu do ludila, čak i ljude koji su izuzetno smireni, i upravo su  one uzrok polovine svih nesporazuma među ljudima. Sitne  povrede čovekove taštine i samopoštovanja uzrok su većine sukoba i nesuglasica u svim segmentima života, od pamtiveka. Ne dopustite da vam nevažne stvari zagorčavaju život.

4 . Upoznajte sebe i budite to što jeste

Najveću i najčešću grešku ljudi prave kada žele da prikažu sebe u drugačijem svetlu.  Budite iskreni i neposredni i nemojte nastojati da govorite o sebi ono što se od vas očekuje. Ne oponašajte druge.

5. Smeh otapa negativne emocije

Poznat kao „lek“, smeh nam pomaže u svim segmentima života, uključujući i poslovni. Osim što opušta, budi optimizam i čini da budemo emocionalno zdravi i puni energije, smeh popravlja međuljudske odnose i komunikaciju, nesuglasice i sukobe svodi na minimum i znatno poboljšava timski rad.

uzmi_osmeh_600x350px

Smeh otapa tugu, uznemirenost, teskobu i ljutnju. Pored toga, smeh opušta, puni energijom, vraća inspiraciju i pomaže da ostanemo koncentrisani. Pobedite statistike i smejte se što češće.

 Zašto smo među najtužnijim nacijama na svetu

 O tome da ne spadamo u „nasmejane“ nacije govori i Portal b92.net u tekstu pod naslovom “Da li su stanovnici Srbije zaista toliko tužni?“ Tekst je baziran na rezultatima istraživanja koji su pokazali da stanovnici Srbije zauzimaju visoko peto mesto među najtužnijim nacijama sveta. Trebalo bi da nas ovaj podatak zabrine i da nam bar za trenutak prođe kroz glavu da vreme neumitno prolazi dok mi čekamo da se kockice slože da bismo počeli da uživamo.

Još uvek ima mnogo toga što može da nam izmami osmeh. Da sitnice čine život lepšim i sadržajnijim pokazala je i omladina u Novom Sadu koja se organizovala samo da bi vratila osmehe građanima. Povod je bio Svetski dan zagrljajakoji nam je itekako potreban.

 

 

Kako postati srećniji

Da bismo uživali u životu, pre svega, moramo da promenimo svoje navike, ali i prioritete. Istraživanje koje je sproveo World Gallup Poll , između ostalog, pokazuje i da je većina ljudi sklona da primat daje zadovoljstvu koje im pružaju materijalne stvari u odnosu na zadovoljstvo koje proističe iz međuljudskih odnosa.

Danci to vide drugim očima a nagrada za to je sreća u svim segmentima života. Ne bez razloga, Danska je često u vrhu liste najsrećnijih zemalja na planeti. Mnoge fascinira činjenica da u ovoj zemlji žive i rade najsrećniji zaposleni na svetu. Aleksandar Kjerulf, jedan od vodećih stručnjaka za sreću na radnom mestu, navodi čak deset razloga zašto je sreća  ključna za povećanje produktivnosti kompanije.

Računica je jasna, rast produktivnosti povećava prihode preduzeća, što, opet, poslodavcu omogućava da poveća plate zaposlenima. Na ovaj način, i ako zanemarimo lični osećaj pojedinca, svi su na dobitku i zaposleni i poslodavci. Danci su to na vreme shvatili.

Autor teksta: Sonja Blečić 

Tekst je nastao u okviru praktičnog dela kursa Škole veb novinarstva Udruženja novinara Srbije.

Podelite tekst prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

One Response

  1. Marko

    To je interesantna tema, koliko ja mogu da primetim većina briga zapravo i ne dolazi od samog posla jer se i složeni poslovi posle nekog vremna obavljaju s rutinom, i hirurg i čistačica znaju svoj posao da odrade. Malo je to šira tema od 5 lakih saveta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *