Volontiranje i posao: Hoću da radim, neću da volontiram!

1

Volontiranje ne sme biti i nije osmočasovni neplaćeni rad 5 dana u nedelji u nekoj kompaniji, za koji svi ostali zaposleni dobijaju platu.

Vrcava pesma „Volim da volontiram“  sigurno je kakofonija za uši svih mladih ljudi koji su već duže vreme u fazi zvanoj traženje posla.

Verujem da je svako od njih, kao što sam i ja mnogo puta, bar jednom čuo rečenicu „ Trenutno ne primamo nikoga u radni odnos, ali eto možeš da volontiraš kod nas!“ Postoji i druga opcija sa istim ishodom koja glasi „ Možeš da volontiraš kod nas tri meseca, pa ako se dobro pokažeš postoji mogućnost da te zaposlimo!“  - ali to se veoma retko dogodi.

Naš zakon o volontiranju kaže da privredna društva mogu biti organizatori volontiranja. E, pa zbog toga se i događa da poslodavci svoja upražnjena mesta ne popunjavaju radnicima već ih tretiraju kao pozicije za volontiranje.

Volontiranje – to je ona unutrašnja potreba da daš svoj doprinos nekoj ustanovi socijalne zaštite i da za naknadu tražiš širok osmeh tih ljudi ili dece.

Volontiranje – to je potreba da budeš deo organizacije neke velike manifestacije koja se po prvi put ili periodično organizuje u tvojoj zemlji ( Univerzijada, Evrovizija i sl.) i kroz svoj osmeh gostima predstaviš našu srdačnost.

Volontiranje – to je potreba da pomogneš nevladinoj organizaciji u sprovođenju akcija koje su od opšteg značaja (zaštita životne sredine itd).

Volontiranje ne sme biti i nije osmočasovni neplaćeni rad 5 dana u nedelji u nekoj kompaniji, za koji svi ostali zaposleni dobijaju platu. To mogu biti privremeni i povremeni poslovi ili angažovanje na osnovu ugovora o delu, ali volontiranje svakako ne! A to se nažalost dešava! Na mesta koja su sistematizacijom rada utvrđena, angažuju se volonteri.

Volontiranje VS Stručna praksa

Volontiranje i stručna praksa (tokom studiranja) nisu isti pojmovi.  Ukoliko buduća profesija zahteva stručnu praksu (što je kod većine poziva slučaj), trebalo bi da postoje posebni programi namenjeni za obuku studenata, koji će po završetku studija biti u potpunosti spremni da samostalno izvršavaju radne zadatke.  Meni je stručna praksa dosta pomogla kasnije u traženju posla, jer se mogla podvesti kao referenca u biografiji a i stekla sam poslovne veštine.

Stručna praksa je program koji vodi mentor, ne bi trebalo da podrazumeva puno radno vreme i pruža studentu da u samom radu nauči da primeni stečeno teoretsko znanje. Često je slučaj da se tek svršenim studentima nudi angažman koji se naziva praksa ili volontiranje, jer su bez iskustva. Zapravo sve se svede na neplaćeni poslovni angažman – pa ko izdrži duže.

Pravo mesto za volontiranje

Ukoliko ipak imate potrebu da svet učinite boljim, pravednijim i lepšim mestom za život jer ste entuzijasta – moja topla preporuka su međunarodni volonterski kampovi. Mladi istraživači Srbije nude mogućnost učešća u volonterskim programima u skoro 90 zemalja sveta. Ovim volonitranjem upoznaješ neku novu kulturu, unapređuješ znanje stranog jezika, stičeš prijatelje i radiš nešto korisno. Evo jednog iskustva sa volontiranja iz Grčke.

Preporuka za ram

Pismo preporuke kod naših poslodavaca još uvek nije prepoznato kao jedan od faktora koji utuču na sticanje slike o vama kao kandidatu za posao. Tako da pohvalnice, diplome, preporuke koje se stiču volontiranjem u nekoj organizaciji služe samo kao vaša lična satisvakcija. Zato nemojte biti u zabludi da će vam nekoliko zahvalnica biti od velike pomoći pri traženju posla.

Ukoliko imate potrebu da uradite nešto korisno za zajednicu a da od toga nemate materijalne koristi, onda u vama leži pravi volonterski duh. Crveni krst i druge organizacije, čija je misija da doprinesu socijalnoj zaštiti, su prava mesta za takvu vrstu angažmana. Programi stručne prakse najlakše „padnu“ tokom studiranja a i CV nije prazan nakon diplomiranja.  Volontiranje u privatnom sektoru kao i državnoj administraciji nema smisla.  To je trošenje energije i vaših ličnih sredstava, a poslovni angažman nakon volontiranja je veoma neizvestan.

Čekajući pravu poslovnu priliku, stalno sam pratila sajtove poput www.youth.rs i www.creemaginet.com na kojima se mogu naći konkursi za razne besplatne kurseve, seminare ili  studijska putovanja. Kroz neformalno obrazovanje, koje nude uglavnom nevladine organizacije, stiče se praktično iskustvo i širi se mreža kontakata. Moja topla preporuka za školu koju organizuje Centar modernih veština. Zahvaljujući modulu „Javni nastup“ – oslobodila sam se treme i što je najvažnije naučila sve trikove koji svaki nastup u javnosti čini kvalitetnijim.


Podelite tekst prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

One Response

  1. Simeun

    Prijavio sam za mesto volentera u jednoj poznatoj programerskoj firmi. Nisam bio jedini kandidat. Ponudili su mi da radim ali pod uslovom da donesem svoj racunar i stolicu!! Nisam se vise prijavljivao za volontiranje, a mesec dana kasnije zaposlio sam se u daleko manjoj firmi sa full prijavljenom platom!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *