Brend ambasadori : Ono što promovišu, moraju i da osećaju!

Marketinški stručnjaci, bilo da rade unutar kompanije ili da su unajmljeni kao nezavisni eksperti, često se opredeljuju da angažuju zaštitna lica sa željom da određeni prozvod ili uslugu učine vidljivijim i poželjnijim na tržištu. Uglavnom se angažuju široj javnosti poznate ličnosti ili profesionalci priznati od stručne javnosti. Nije pitanje da li treba angažovati promotera proizvoda, već se postavlja pitanje koje osobe to mogu biti?

Pravi promoter određenog brenda odnosno brend ambasador treba biti samo osoba koja zaista stoji iza onoga što govori, bez obzira što to čini u marketinške svrhe. Dakle, ako glumca reklamira šampon ona bi trebalo i da ga koristi, kao i da veruje da je stvarno dobar proizvod! U suprotnom ona svoju dugogodišnju i mukom građenu karijeru baca u vodu zbog par izgovorenih rečenica u koje ne veruje. Ukoliko brend ambasador kaže ovo je definitivo moj izbor, bilo bi smešno da bude “uhvaćen” sa konkurentskim proizvodom u ruci, a to se dešava.

Svi svetski mediji su brujali o situaciji kada je pevačica Britni Spirs bila uhvaćena sa Koka Kolom u ruci u trenutku kada je bila promoter konkurentskog soka Pepsi. Dakle, njoj je u realnosti po vrućini očito prijao ipak drugi sok. Ona je na ovaj način izgubila kredibilitet i više joj se ne veruje, a ta kampanja je neuspela.

#Još jedan od čuvenih marketinkih skandala je nepromišljen potez Helene Bonam Karter koju je angažovala kozmetička kuća Yardley da reklamira šminku, a ona je izjavila u javnosti da se ne uopšte ne šminka. Nije problem što se Helena ne šminka, već što se prihvatila da stoji iza nečega u šta nijedan sekund ne veruje i problem je što je marketinški tim odabrao nju umesto neku devojku koja radi, na primer, uspešne i gledane video tutorijale za šminkanje.

Svedoci smo da se ovakve greške dešavaju i u domaćim kampanjama, pa osobama koje nam preporučuju odeđeni proizvod putem medija ne verujemo slepo, već se pri kupovini ipak oslanjamo na druge načine njihovog vrednovanja. Posle slučaja lažnih mama u kampanji za Argete paštete, više ništa ne može da iznenadi.

Svi se sećate onog bucka koji je na traci za trčanje pevao “ Noblice, noblice siđite sa police”? U trenutku kada je snimana reklama on nije bio prepoznatljiva ličnost, ali nas je uverio da obožava da jede Noblice! Taj momak je nakon uspeha te reklame i dobio posao kao brend ambasador uravo Noblica!

Pravila koja se odnose za biranje brend ambasadora treba jednako da važe za osobe zaposlene u kompaniji na poziciji PR menadžera. Dakle, ukoliko ste PR menadžer na primer neke kozmetičke kuće vi treba da verujete u te proizvode, i u vašoj kozmetičkoj torbici se sigurno neće naći konkurentski proizvodi. Ako PR menadžer ne veruje u brend zašto misli da će neko drugi dugoročno verovati u njega? To znači da treba da se služi lažima prilikom kreiranje komunikacije, a PR nije i ne sme biti laž.

Kampanje su prepune “lažnih mama” u svakoj oblasti. To je zato što se ne shvata uloga brend ambasadora ili se njegovom izboru ne posvećuje previše pažnje. Jednaku odgovornost imaju i oni što biraju zaštitna lica i osobe koje prihvataju da to budu. Sve dok je logično da osobe bez položenog vozačkog ispita reklamiraju kola, da osobe koje nemaju kućnog ljubimca pozivaju na udomljavanje lutalica ili da osobe koje u životu nisu uključile veš mašinu reklamiraju prašak – uloga brend ambasadora je samo teorija.

Podelite tekst prijateljima...Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *